О књизи: 2017 / Многи су писали о Мајаковском. Лењин је своју песму „150.000.000“ назвао „претенциозном и отрцаном“. Троцки је сматрао да је „сатира Мајаковског површна и површна“. Стаљин је изјавио да га сматра „најбољим и најталентованијим песником нашег совјетског доба, обраћајући се нама (односно „друговима-потомцима”), у шали је рекао да је „живео један такав певач куваног”. воде и ватреног непријатеља сирове воде.” И додао је озбиљно: „Рећи ћу вам о времену и себи. Напомињемо да је причи о времену дато прво место. Јер време у коме је песник стварао није нам ништа говорило. Нисам имао времена. Његови савременици су то урадили за њега. У документарном циклусу „Главна тајна вође накарадног“ покушано је да се на „песника револуције“ сагледа поглед који није замагљен предрасудама, традицијама и изјавама. вође. Чим се сећањима оних који су га познавали додата прича о времену у којем је песник живео, одједном се појави сасвим другачија слика Владимира Мајаковског, песника, грађанина земље Совјета и само особе. појавио текст је штампан у ауторском издању